Hipol u iščekivanju kupca

U „Hipolu” AD iz Odžaka su ovih dana u stanju mobilnog iščekivanja, jer će Agencija za privatizaciju organizovati licitaciju za kupovinu dela ove firme, za koju postoji nekoliko ozbiljnih kupaca. Najveći interes za kupovinu je pokazala poznata austrijska kompanija „Grajner“, koju zanima samo pogon „Hipolplasta“, čija je početna vrednost procenjena na 2,55 miliona evra, dok je još neizvesno kada će na red doći i Bazni pogon.

Sve to sada izgleda daleko bolje nego pre 13 meseci kada je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa bivšim većinskim vlasnikom iz Slovenije, Grogom Čenčićem. Obelodanjen je tada i podatak da „Hipol“ svojim poveriocima duguje oko 20 miliona evra, od čega najveći deo otpada na kredite podignute u Sloveniji. Mnogi od 309 zaposlenih radnika ovog preduzeća imali su tada dovoljno razloga da se zabrinu za svoju budućnost koja je bila krajnje neizvesna.

Shvatajući značaj ove firme za opštinu u kojoj je oko 5.000 nezaposlenih, u pomoć je priskočilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja koje je procenilo da u „Hipolu“ postoje realni uslovi za obnovu zamrle proizvodnje. Uz njihovo posredovanje i preporuku u proces oporavka preduzeća uključila se i pančevačka “Petrohemija”, za koju su odžački hemičari radili tzv. doradne poslove. “Petrohemija” je obezbeđivala sirovinu, a nazad su dobijali polipropilen.

Radi lakšeg i uspešnijeg praćenja poslovnih rezultata, firma je podeljena na dva profitna centra: Bazni pogon i “Hipolplast” koji su odvojeno poslovali. Brojčano veći Bazni pogon, u kome je zaposleno 235 radnika, u prošloj godini je proizveo 35.000 tona propilena, što je bila optimalna proizvodnja uz postojeće tehničke mogućnosti. Dve trećine te proizvodnje „hipolci“ su prodavali u Italiji, Nemačkoj, Belorusiji, Rusiji, Grčkoj i bivšim jugoslovenskim republikama, dok je ostatak završavao na tržištu Srbije. Cena se kretala od 1.000-1.400 evra po toni. Bila je to solidna cena koja je omogućavala „Hipolu“ da redovno isplaćuje zarade zaposlenima koje u proseku iznose 40.000 dinara, izmirivane su obaveze prema dobavljačima i državi.

U prošloj godini su postignuti dobri rezultati i u „Hipolplastu“, gde je 74 zaposlenih radnika mesečno proizvodilo između 24 i 27 miliona čaša za kiselo mlečne proizvode, mlekarama u Srbiji. Samo su beogradskom „Imleku“ prodavali 5 miliona tih čaša i tako od četvrtog, postali prvi “Imlekov” dobavljač čaša.

- Sve to govori da smo uspeli da konsolidujemo poslovanje firme, što nije bilo nimalo lako ostvariti. Povratili smo poverenje naših nekadašnjih poslovnih partnera koji su nas bili napustili. Sve je to dovedeno u red, tako da su i zaposleni zadovoljni, jer nije bilo čekanja na plate kao što se to događalo u vreme bivšeg vlasnika. Mi smo ovim dobrim poslovanjem pokazali da ova firma ima i perspektivu. Dokaz je i interesovanje ozbiljnih kompanija za kupovinu „Hipolplasta“. Sada je naš prevashodni zadatak da ga pripremimo za privatizaciju. Vodimo računa o tome da potencijalni kupci budu iz ove branše, koji su spremni na nova investiranja – kaže generalni direktor Rajko Simin.

Kako kažu u „Hipolu“, budući kupac će imati obavezu da preuzme sve radnike, odnosno ispoštuje socijalni program. Pošto će to biti praktično nova fabrika, očekuje se i prijem znatnog broja novih radnika, pošto će biti formirane nove službe.

U „Hipolu“ deluju i dva sindikata, Nezavisni i Samostalni, koji su u vreme bivšeg vlasnika bili često u prilikama da brane interese svojih članova.

- Sada je to bilo znatno bolje, nego u vreme kada smo bili privatizovani. Uspeli smo da vratimo plate na nivo pre privatizacije. Tako da su nam plate u bruto iznosu povećane za oko 20 odsto. Ostaje nam sad da čekamo novog kupca i da se nadamo da će biti znatno bolji, nego što je to bilo u prvom slučaju kada smo često morali štrajkovati, jer nismo redovno primali platu – kaže Igor Seneši, predsednik Nezavisnog sindikata.