Lučar: Tekstilac bez dugova

Direktor FK Tekstilac Ites Dimitrije Lučar

Kada je letos u redove Tekstilac Itesa po običaju dolazilo dosta igrača sa strane, tih dana je i Upravni odbor kluba dobio značajno pojačanje. Dugogodišnjim sponzorima Slobodanu Miriću, Milojku Eriću i Andriji Hajduu, priključio se i Dimitrije Lučar, jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u Zapadno-bačkom okrugu. Bio je to dolazak koji su ljubitelji fudbala u Odžacima doživeli kao najveće pojačanje za klub. Reč je o čoveku koji se pune 22 godine uspešno bavi biznisom, a poželeo je da se nađe u sredini koja godinama ima problema sa nestašicom novca za pristojno funkcionisanje.

Da se od tada dosta toga promenilo nabolje pokazuje i kraj godine. Ekipa je jesenju sezonu završila na visokom petom mestu sa 22 boda, izmirene su bile sve obaveze prema igračima i stručnom štabu, a otkvitani su i svi ostali troškovi vezani za funkcionisanje stadiona. Prvi put se posle mnogo vremena ušlo u novu godinu bez ikakvih dugovanja, čemu je značajan doprinos dao i Dimitrije Lučar.

Koji je bio motiv za dolazak u klub?

- Za mene je bio izazov da dođem u Tekstilac. Fudbal jeste „skupa igračka“, ali ako se nešto voli onda se i ne razmišlja mnogo o tome. Ne može čovek da se bavi ovakvim poslom ako nema potrebnu dozu ljubavi, a ja je imam. Ja sam se našao u tome i osećam zadovoljstvo što na ovaj način pripadam svetu fudbala. Aktivnosti u fudbalu me osvežavaju od mojih svakodnevnih obaveza u biznisu. Punim se pozitivnom energijom za ono što me čeka tokom nedelje. Kada sam ušao u sve ovo, imao sam ideju da sa svojim saradnicima zajednički pomeramo stvari nabolje. Učinili smo do sada dosta, ali tek nas čekaju ozbiljni poslovi.

Koji su vam prioriteti?

- Potrudili smo se da napravimo drugačiju organizaciju nego što je do sada bila. Imamo viziju kako bi klub trebalo da izgleda. To se ne može preko noći, niti će se moći bez pomoći lokalne samouprave. Osnovni problem koji moramo vrlo brzo rešiti je pitanje vlasništva nad stadionom. On je sada u posedu propale firme „Ites“. Zbog toga ne možemo ništa da ulažemo, niti možemo da se pojavimo negde sa nekim projektom i konkurišemo za neka sredstva. Teren i sve oko njega je u vrlo lošem stanju. Klub koji se od 1999. godine neprekidno takmiči u Srpskoj ligi sigurno zaslužuje daleko bolje uslove za rad i takmičenje. Pregovori sa opštinarima su u toku, nadam se da će imati sluha za ove naše potrebe.

Šta još mislite da uradite?

- Paralelno sa ovim poslom, mi moramo raditi na rešavanju našeg drugog problema. U Tekstilcu i sada i u prošlosti bilo je jako puno igrača sa strane. Naše dece tu da gotovo i nije bilo. Imamo mlađe selekcije od pionira i kadeta, ali nemamo omladinski pogon iz kojeg bi svake godine sa nekoliko najkvalitetnijih igrača dopunjavali svoj prvi tim. Dok sam ja u klubu, ta priča će stalno biti aktuelna. Jer, ovo što je godinama unazad bilo ne vodi ničemu. Moja vizija je da se maksimalna pažnja posvećuje igračima iz Odžaka i okoline, jer je to bolje u svakom pogledu, a i znatno jeftinije. Ovakvom orijentacijom, uz dobre igre i rezultate, sigurno ćemo i publiku vratiti na stadion.

Hoće li saradnici moći sve to da prate?

- Ja se nadam da hoće. Ima sve više mojih poslovnih prijatelja koji žele da se uključe u ovu priču, jer veruju da je ona ostvarljiva i korisna. Naš cilj je da sve to što pre dovedemo na neki viši nivo i da onda krenemo ozbiljno na ulazak u Prvu ligu. Tekstilac to svojom tradicijom, dugom skoro jedan vek zaslužuje. Osećam obavezu da kao čovek iz privrede pomognem na ovaj način. Mislim da bi tu obavezu trebali da imaju svi koji rade u privredi, da pomognu razvoj sporta u granicama svojih mogućnosti. Da u ovim kriznim vremenima damo bar malo razonode našim navijačima.

Šta se može očekivati u nastavku prvenstva?

- Naš cilj je da ostanemo u vrhu tabele. To je našim momcima jasno rečeno, šta se od njih očekuje. Mi smo u zimskoj pauzi promenili pravilnik o nagrađivanju. Ukoliko budu dobro igrali i ostvarivali rezultate, imaće primanja kojima će sigurno biti zadovoljni. Nismo im dužni nijedan dinar. Sve se to zna u fudbalskim krugovima, zato smo ove zime imali dosta igrača koji su hteli da nam pristupe. Bili smo korektni i prema igračima koji su nas napustili. Isplatili smo im sve i jedan dinar, iako nismo imali ugovorni odnos sa njima. Ponašamo se vrlo ozbiljno, ali isto to tražimo od svakog našeg igrača. Svako drugačije ponašanje rušilo bi nam sistem koji želimo da izgradimo. Na dobrom smo putu da to i učinimo. Moraće se poštovati pravila ponašanja koja bude diktirao takav jedan sistem, bez koga nema uspeha. Ako ga ne bude, ja ću biti najodgovorniji kao direktor kluba.