Opština se proglasila nenadležnom po zahtevu ZZ Agromiletić

23. sednica SO Odžaci održana u sali Opštinskog veća

Skupština opštine Odžaci je 23. sednicu, na kojoj su jedina tačka dnevnog reda bili zahtevi zadrugara – malih akcionara tri privatizovana poljoprivredna preduzeća iz Srpskog Miletića, Ratkova i Bačkog Brestovca, u ponedeljak okončala nakon pet sati rasprave bez usvajanja bilo kakve formalne odluke. Zahtevi zadrugara odnose se na povraćaj imovine koja je bila u vlasništvu zadruga posle 1. jula 1953. godine, a koja je organizacionim, odnosno statusnim promenama ili na drugi način preneta bez naknade drugim korisnicima koji nisu zadruge. Po zahtevu novoosnovane ZZ „Agromiletić“ Opštinska samouprava je donela rešenje kojim se proglasila nenadležnom.

Zbog toga što pre privatizacije u tadašnjim društvenim poljoprivrednim preduzećima zadružna imovina nije razgraničena od društvene, u ova tri mesta je više od 5.000 hektara obradivog zemljišta u zadružnoj svojini protivzakonito privatizovano, tvrde zadrugari koji sada tu imovinu traže nazad.

Špiro Šorgić

Sa takvim zahtevom oni su se najpre obratili lokalnoj samoupravi, koja u slučaju Srpskog Miletića nema zakonsko uporište da donese rešenje o vraćanju imovine zadrugarima, kaže Špiro Šorgić, pravnik u Opštinskoj upravi koji je radio na ovom predmetu. On je objasnio da je prema Zakonu o zadrugama Opštinska uprava nadležna da odlučuje o ovakvim zahtevima samo ako je zadružna imovina bez naknade preneta na drugo pravno lice koje nema status zadruge.

- U ovom slučaju imamo da je konzorcijum kupio od Agencije (za privatizaciju) sve tri zadruge, u Srpskom Miletiću, Ratkovu i Bačkom Brestovcu. To je konzorcijum iz 2004. godine, sa kojim je Agencija zaključila ugovor. Ako već postoji kupoprodaja, znači da se ne radi o imovini koja je preneta bez naknade i jednostavno smo smatrali da Opštinska uprava onda nije nadležna već, ako neko sumnja da je u procesu privatizacije bilo kriminala, postupak je da se obrati tužilaštvu, policiji i dalje sudu. Zbog toga mi nismo imali drugo rešenje nego da se proglasimo nenadležnim. Pre donošenja tog rešenja, „Agromiletić“ je povukao svoj zahtev, tako da praktično njihovog zahteva više nema. Mi smo zato doneli zaključak da se postupak obustavlja, on je dostavljen svim učesnicima i oni imaju pravo žalbe na taj zaključak – kaže Šorgić.

Vesna Petković

ZZ „Agromiletić“, koja kako tvrdi direktorica Vesna Petković zastupa interese preko 600 zadrugara, u međuvremenu je svoj zahtev povukla nezadovoljna brzinom kojom se on rešava u Opštinskoj upravi. Prema njenim rečima, zadružna imovina u Srpskom Miletiću je preneta u društvenu bez naknade, pa je odlukom tadašnjeg direktora i radničkog saveta zajedno sa društvenom imovinom prodato i poljoprivredno zemljište koje se nalazilo u zadružnoj svojini. Tako od 2.700 hektara koliko sada obrađuje PP „Miletić“, oko 2.000 hektara su kupili zadrugari i oni sad traže da im ta zemlja bude vraćena, a očekivali su da će to uraditi lokalna samouprava kao prvostepeni organ, kaže direktorica ZZ „Agromiletić“.

- Hteli smo da lokalna samouprava vidi da mi u svemu ovome imamo pravo i da nam vrati našu imovinu. Međutim, izgleda da oni za to nemaju sluha i da nemaju dobru volju. Nije tačno da Opštinska uprava nema pravo na to, ali njima to izgleda nije u interesu i šalju nas na drugostepeni organ, a to je Ministarstvo finansija. Drugostepeni organ bi verovatno ovaj naš predmet ponovo vratio lokalnoj samoupravi na rešavanje, kao što se to i u praksi obično dešava, ali verovatno sa poukom pravnog leka i sa nekim objašnjenjem kako i na koji način to da urade – kaže Vesna Petković.

Sednica sazvana na zahtev 11 odbornika

Sednica SO Odžaci na kojoj su odbornici raspravljali o problematici vraćanja imovine zadrugarima bila je zakazana na zahtev 10 odbornika SNS, SRS i DSS, dok je od predstavnika vladajućih stranaka takav predlog podržao jedino Milivoje Pavlović iz PUPS.

- Cela priča po mom mišljenju prelazi na politički teren i borbu za preuzimanje vlasti, a to se naročito vidi iz zadnjeg nastupa direktora ZZ „Parabuć“ iz Ratkova Nenada Ilića, i zato je 11 odbornika SO Odžaci potpisalo zahtev za sazivanje ove sednice kako bi zadrugari mogli da čuju direktore novoosnovanih zadruga, njihove zahteve i argumente, ali i da svi građani naše opštine čuju šta je preduzeto i šta je u narednom periodu potrebno preduzeti da se zadrugarima vrati zadružna zemlja koja je nesporno postojala – rekao je između ostalog Pavlović, obrazlažući razloge za sazivanje ove sednice.

Prozvani Nenad Ilić je ovom prilikom rekao da sakupljanje potpisa za referendum na kome će se građani izjasniti o podršci aktuelnoj opštinskoj vlasti zadrugarima preostaje kao poslednja mogućnost i poslednja šansa da njihovi zahtevi budu rešeni na nivou lokalne samouprave, kako to i zakon nalaže, zbog čega je iz redova vladajućih stranaka zadrugarima upućen apel da ne dozvole da njihov problem bude iskorišćen u svrhu predizborne kampanje.

Inače, i vlast i opozicija saglasni su da zadrugari imaju pravo na povraćaj zadružne imovine, ali se ne slažu oko toga da li lokalna samouprava ima zakonske mogućnosti da donese jedno takvo rešenje ili ne.

Predsednik opštine Odžaci Predrag Cvetanović (DS) kaže da je njegov stav bio da se zadrugarima uvek izađe u susret, ali u onoj meri u kojoj to zakon dozvoljava.

- Sve nezakonite privatizacije treba da budu poništene. Ali, Opštinska uprava nije ta koja može da poništava privatizacije, postoje institucije sistema, postoje pravosudni organi i treba se obratiti njima. Želeo bih da znam da li ste podneli krivične prijave protiv onih koje ste danas prozivali kao odgovorne za ovakve privatizacije? Neki su čak rekli da treba da idemo u Beograd kod svojih nadređenih i na taj način priznali da lokalna samouprava nije ta koja može da donese rešenje koje će vama vratiti zemlju, za šta i mi navijamo – zaključio je Cvetanović.

Po mišljenju zamenika predsednika opštine dr Đorđa Bogdanovića (SPS), u rešavanju zahteva zadrugara trebalo bi se vratiti na teren prava. SPS se zalaže da se ovaj problem reši na zakonit način, istakao je Bogdanović i izrazio sumnju da se pod vidom pomoći zadrugarima žele ostvariti neki drugi politički ciljevi.

Za problem koji zadrugari iz S. Miletića, Ratkova i B. Brestovca sada imaju oko vraćanja zadružne imovine, krivicu snose one institucije sistema koje su omogućile nezakonitosti u procesu privatizacije društvenih poljoprivrednih preduzeća. Državni aparat je uvukao zadrugare u ove probleme, a radnici u ta tri mesta nisu uspeli da sačuvaju svoja preduzeća, kao što je to svojevremeno uspelo u slučaju ZZ „Agrolika“ u Bačkom Gračacu. To je suština onog što je o ovoj problematici rekao šef odborničke grupe SRS Milan Ćuk, koji je dodao da bi ukoliko u Opštinskoj upravi postoji i najmanja volja i ako postoji i minimalna zakonska mogućnost lokalna samouprava trebalo da reši ove probleme zadrugara.