Poznati multimedijalni umetnik Aleksandar Jovanović iz Odžaka učestvovao je na izložbi vizuelne poezije koja je bila postavljena u Institutu Servantes u Beogradu od 1. do 11. septembra. Na ovoj izložbi, sa simboličnim nazivom “Vizuelno-poetska špansko-srpska sinergija“ predstavilo se 9 autora iz Španije i 9 autora iz Srbije koji se bave jednim specifičnim vidom umetničkog izražavanja.
Izložba je pokazala pre svega odličnu saradnju i komunikaciju između umetnika iz dve zemlje, ali i talentovane umetnike koji spajaju u svojim radovima poeziju i vizuelnu umetnost. Oni spajaju reči, slova sa slikama i stvaraju novi oblik umetničkog izražavanja koji podseća na kolaž. Na taj način vešto, jednostavno i ubedljivo iskazuju svoje ideje i razmišljanja.
Teme koje obrađuju su raznovrsne poput sulude potrošnje u materijalnom svetu, filozofije Ničea, života, a o svom autorskom radu umetnik Aleksandar Jovanović kaže:
- Moj vizuelni rad predstavlja jedan sat koji ima tačno 12 slova, koliko ima i sati, i ima dve skazaljke. To je, ustvari, jedna ironična igra naše prolaznosti sa vremenom u kojoj mi kao prolazni materijani ljudi smo samo putnici i uvek smo pobeđeni od strane vremena.
U razmatranju univerzalnih civilizacijskih problema umetnici koriste kombinaciju slova i slike, gde slova i reči pored semantičke vrednosti dobijaju i likovnu, vizuelnu vrednost.
Izložba je realizovana samostalnim angažovanjem umetnika iz Srbije i Španije koji su se sreli na prvom trijenalu proširenih medija koji je prošle godine održan u Srbiji.
Pored Jovanovića od srpskih autora na izložbi su predstavljeni: Dejan Bogojević, Tatjana Cvejin, Dragana Nešić, Miroljub Todorović, Dobrica Kamperelić, Andrej Tišma, Aleksandar Jovanović, Ružica Mitrović i M.F. Filimir, dok su učesnici iz Španije: Anheles Sagues, Sesar Reglero, Edu Barbero, Francesc Fores, Isabel Hover, Migel Agudo Orosko, Nurija Estopa, Pedro Alba i Serhi Kinonero.
Koreni vizuelne poezije potiču iz antičkog vremena, a poseban razvoj ovaj jedinstven vid umetnosti doživljava 50-tih i 60-tih godina prošlog veka. U vizuelnoj pesmi kombinacija reči i slika daju novo, jedinstveno značenje i celokupna slika ima svoj smisao. Vizuelna pozija je izraziti i osobeni vid internacionalnog jezika umetnosti, pokušaj svojevrsnog prožimanja poetskog i likovnog jezika.
